Kрагујевац – О феномену рата, о култури мира: промишљања, анализе, искуства, назив је научног скупа који се одржава на Универзитету у Крагујевцу. Овај тродневни скуп, који се данас завршава, део је ширег међународног пројекта под називом „Југословенски ратови: друга страна европске цивилизације – научене лекције и трајни изазови”. Носилац пројекта је Универзитет Сапијенца у Риму, а партнери су Универзитет у Крагујевцу, Универзитет „Рамон Љуљ” у Барселони и Радио Слободна Европа из Прага. Научни скуп у Крагујевцу део је програма „Европа за грађане” који суфинансира Европска унија, а спроводи Европска комисија.
На скупу учествују професори крагујевачког Филолошко-уметничког факултета, универзитета Сапијенца и „Рамон Љуљ”, представници нашег Министарства културе и информисања, крагујевачког Спомен-музеја „21. октобар”, Прве крагујевачке гимназије, Италијанског института за културу у Београду, као и страни журналисти који су се окушали у ратном новинарству, извештавајући са ратишта у бившој Југославији.
Студенти Универзитета у Крагујевцу су имали прилику да из прве руке чују како изгледа бити ратни новинар, са чим се суочава, какве притиске трпи и у шта се професија претвара под теретом политике и интереса земаља које су уплетене у сукоб.
О својим искуствима са ратишта говорила је Аија Куђе, летонска новинарка, дописница Радија Слободна Европа која је деведесетих извештавала углавном из Босне и Херцеговине и са Косова и Метохије. Студентима су приказани инсерти из њеног документарног филма „Београд током југословенских ратова”, о коме је говорила и руска песникиња Елена Фанајлова, такође новинарка Радија Слободна Европа.
– Ратно новинарство подложно је цензури више него било које друго извештавање. Негде не можете да одете због ратних дејстава, негде вам не дају да одете јер је у питању војна тајна, а извештавање са неког места може да угрози цивиле. Ратни новинар углавном штити политички интерес земље из које долази, али где је ту онда истина. Пуна истина се сазна тек по завршетку рата – каже Куђе.
Скупови попут овог крагујевачког, како је наведено, служе да би се о феномену рата проговорило из различитих перспектива, да би се младима предочила сва разарајућа дејства једног оружаног сукоба, али и да би се понудиле могућности дубљег промишљања и бољег схватања рата као феномена. Нагласак је, ипак, на ширењу културе толеранције и дијалога, пре све ради упознавања идентитета других народа.
Потка пројекта који спроводи ЕУ, према речима ванредног професора Универзитета у Крагујевцу Луке Ваља, налази се у уводу у Повељу о основним правима Европске уније: „Европски народи, уједињујући се међусобно све чвршће, одлучили су да поделе будућност мира засновану на заједничким вредностима”. Остаје да се види хоће ли те вредности издржати пробу времена, у околностима политичких промена које се дешавају у целом свету.
